Prvi ulaz njemačkih brodova u Riški zaliv(Baltik) 1915 i baltički Varyag »Sivutch«

Njemačka armija je 18 jula ušla u Windau i ubrzo proširila svoju kontrolu na južnu obalu Irbenskog prolaza i južnog djela rižkog zaliva. Pomorske operacije na morskim krilima armije su dobile veliku važnost pa je rižki zaliv postao glavna tačka pomorskih operacija u Baltičkom moru.Rusi su takođe ojačali pomorske snage sa 4 topovnjače,čiji mali gaz je dozvolio podršku morskog krila armije, minopolagač, 6 podmornica, 25 razarača i torpiljarki, nosač hidroaviona »Orlitsa« (4 hidroaviona), jedan aerodrom na otoku Runo, nove obalne baterije i svakako neizbježna minska polja. Kako je njemačka prijetnja rižkom zalivu rasla, Rusi su za odbranu dodijelili i stari bojni brod »Slava«Sjeverni prolaz u rižki zaliv Moon Sound još nije bio dovoljno produbljen da bojni brodovi mogu prolaziti, pa je ostao samo jjužni Irben prolaz To znači da su ruskee snage dodatno morale napustiti finski zaliv i ući u Baltik. To su izvele noću pod brojnim eskortom razarača. Glavnu snagu su predstavljala dva nova dreadnouht-a »Gangut« i »Petropavlovsk« Za proboj u zaljiv i potporu operacijama s mora, njemci su rasporedili značajne snage - 8 drednouta, 7 preddrednouta, 3 bojna krstaša, 9 krstaša, 54 razarača i razarača, 39 minolovaca, kao i polagače mina i pomoćne brodove. Te su snage brojčano nadmašile cijelu rusku Baltičku flotu za više od dva puta. Ovim snagama oni su mogli kontrolirati Baltik, ali ruska mornarica je još uvjek ostala neprikosnovena u rižkom zalivu.Njemci su imali veliki problem prebaciti svoje superiornije snage u zaliv Rige.

Vice admiral Schmidt je izradio plan ulaza u zaliv. Prvo je trebalo očistiti prolaz Irben od mina, što bi omogućilo prolaz bojnim brodovima i krstašima da uđu u zaliv, neutralisati ruske snage što bi omogućilo minopolagaču »Deutschland« miniranje južnog ulaza u Moon Sound.Njemci su imali namjeru i da potope blokadne brodove u luci Pernau i granatiraju Dunamunde. Schmidt je predviđao da bi operacija mogla biti završena u dva dana. Minolovci su počeli razminiranje 8 augusta. Divizion od 13 minolovaca se pridružio več postojećim minolovcima na Baltiku. Čiščenje mina je uzelo više vremena nego što je pradviđeno. Ruske snage, »Slava« (4x12-incha, 12x6-incha),topovnjače »Khrabri« i »Grozyashchi«, kao i avioni otežavali su rad minolovcima. Bojni brodovi »Braunschweig« i »Elsass« čuvali su »Slavu« u zalivu. Čim se »Slava« približila, bojni brodovi su otvorili paljbu na daljini 87,5 kablova. Njeni topovi glavnog kalibra, čije su cijevi bile istrošene, pod najvećim uglom elevacije 15 st., mogli su doseći samo 78 kablova, pa se posle šeste salve bez pucanja okrenula i izašla izvan dometa njemačkih topova. Prvi susret »Slave« s neprijateljem nije obilježen otvaranjem vatre, što je Nijemcima bilo neobično. Razlog je nevoljkost komande broda da pokaže neprijatelju domet svog oružja ( drastično smanjen). Za budućnost je kasnije na brzinu testirano i kasnije provedeno u praksi, punjenje tri bočna odeljka vodom, sa suprotne strane od cilja, čime se dobio nagib od 3 stepena, što je povećalo domet za 8 kablova.Manipulacija sa balostom je trajala od 10-15 min. Posle povlačenja »Slava« je u punoj pripravnosti stajala na arensburškom putu. Vice admiral Scmidt je odlučio da zustavi operaciju jer »Deutschland« nije bio u mogućnosti da položi mine tokom noći bez mjesečine, a Njemci su se plašili i napada podmornica koje su sigurno već poslane iz Revela i Halsingforasa. Broj Njemačkih torpiljarki sposobnih za eskort se smanjivao, a ako bi čekao do jutra za proboj, njegove eskortne snage bi ostale bez uglja. Neuspjela operacija koštala je Njemce dva minolovca, razarača S 144 i krstarice Tetis ( ista kao Niobe) , koja je oštećena udarom u minu. Njemci su se odlučili da pokušaju ponovo. U međuvremenu krstarice »Roon« i »Prinz Heinrick« bombardovali su ruske položaje kod Zerela i na vrhu poluotoka Sworbe. Ruski razarači na sidrištu izvan Zerela su iznenađeni i jedan je oštećen. Sl.1

Istog dana Hipper je poslaa bojni krstaš »Von der Tann« i krstaricu »Kolberg« da bombarduju Uto sjeverno od ulaza u Finski zaliv. Operacija je prekinuta zbog više upozorenja od podmorničke opasnosti. Ni Rusi nisu mirovali pa su minopolagač »Amur« i razarači postavljali mine u prolazu Irben, zanavljajući područja koja su ranije očiščena.

Drugi Njemački napad na prolaz Irben počeo je 16 augusta. Schmidt je malo promjenio planove od 8.augusta. On nije poveo sa sobom 4.skvadron i stare oklopne krstarice Baltičkih snaga. Umjesto njih je koristio dreadnoughte »Posen« i »Nassau« koji su imali bolju podvodnu zaštitu. Njih su pratile lake krstarice »Graudenz«, »Pillau«, »Bremen« i »Augsburg«, veliki razarači V.99 i V.100, tri flotile torpiljarki (31brod), minopolagać »Deutschland«, minolovci i blokadni brodovi. Hipper je ostao na Baltiku sa tri bojna krstaša, četiri dreadnoughta »Helgoland« klase, dva »Nassau« klase, dva predrednought -a »Braunschweig« klase, 5 krstarica, i tri flotile razarača (32 broda) Ovaj put je Schmidt predvidio više vremena za čiščenje mina, koje bi sa operacijom ulaska u zaliv trajale najmanje 5 dana. Svi nepotrebni brodovi su poslani nazad u Libau, tako da je ovo što je ostalo imalo bolju zaštitu od podmornica. Njemci su prvi dan izgubili minolovac T.46. »Posen« i »Nassau«držali su »Slavu« na distanci. Posle prvog dana opercije Schmidt je poslao razarače V.99 i V.100, da u blizini obale zaobiđu minska polja i izvrše noćni napad na »Slavu«. Razarači su uspjeli proći u zaliv, ali »Slava« se već premjestila u zaliv Arensburg gdje je bila zaštićena mrežama. Došlo je do sukob sa Ruskim razaračima u mraku, a na povratku su imali borbu sa »Novikom« i još tri ruska razarača. V.9 je pogođen, u plamenu, pokušao da se vrati kroz minsko polje, udario u dvije mine i potonuo. Čiščenje mina se je nastavilo 17.augusta a »Nassau« i »Posen« uspjeli su tri puta pogoditi »Slavu« koja je napustila bojište i povikla se u Moon Sound.

Večina Ruskih brodova se povukla u Moon Soudd, približno 80 milja od prolaza Irben. Minopolagač Amur je postavljao minsko polje da zaštiti južni ulaz u Moon Sound. Njemci su konačno uplovili u zaliv ujutro 19. augusta. Krstaric »Augsburg« se vraćala sa izviđanja u Pernovskom zalivu, kad je na zapadu primjetili siluete dviju brodova. To su bili topovnjače »Sivutch« i »Korietz«

»Sivutch« i »Korietz« su kasno navečer 18.augusta, po kiši i magli postavile linije minskih polja ,po 50 mina, na prilazima ušću Zapadne Dvine. Tokom zadatka saznali su da se flota sklonila u Moon Sound. Stigla jim je i naredba za dizlokaciju u Kujvast. Pošto je ugljen bio na izmaku morali su se vratiti u Ust-Dvinsk. Pošto je utovar uglja trajao cijelu noć, komandanti su se odlučili isploviti tek uveče , kako bi u mraku forsirali zaliv. Dana 19. augusta, u 1325 su »Sivutch« i »Korietz« prema komandi viceadmirala L.B. Kerbera, napustili Ust-Dvinsk. Ova naredba jim je trasirala put u sigurnu smrt. Topovnjače su pod komandom kapetana II ranga Čerkasova zauzele kurs prem Moon Sound-u. Ispred pramca je bilo tiho, vrebajuće more, iznad mora se dizala maglica kao zavjesa između topovnjača i mogućeg neprijatelja. Radio komandanta flote prenosi upozorenja o neprijateljskim krstaricama i razaračima koji plove prema sjeveroistoku. Dilema, povlačenje? Odgoditi proboj, ne, to bi značilo neslavno zatočeništvo. Gubitak Riškog zaliva se činio neizbježnime. Sa osmatračnice na o. Kyuno, javljaju da je primjećena neprijateljska krstarica sa dva razarača, koji ide prema Pernovu. Iz Moon Sounda, upozorenje, jake neprijateljske snage se približavaju sa juga. Sve baze su odsječene. Potrebne su hitne upute od komande, osuđeni su na čekanje jer će u slučaju javljanja njihov radio val, karakterističan za male brodove, otkriti njihovu poziciju. Telegrafisti stalno donose radiotelegrame na most. Konačno se kroz telegrafske valove probija telegram komandanta flote: »»Sivutch« i »Korietz«, idite ispod istočne obale i sačekajte mrak. S mrakom nastavite put prema Moon Soundu« Sunce je već ušlo u sivu crtu gdje se spajaju more i nebo i postalo grimizno poput crvene kugle. »Korietz« semaforom pita »kuda ćemo? Neprijatelj zauzima puteve prema Pernovu i Moon Soundu?« »Sivutch« javlja da se zadržavaju na istom kursu. Prema radiju komandanta flote više nema smisla ići ispod istočne obale jer je tamo već odred neprijatelja. Načelnik minskog odjelenja javlja da se postavljaju mine na južnom ulazu u Moon Sound, pa da će u susret topovnjačama biti poslana pratnja kada se približe. I odmah novi telegram » Neprijateljske krstarice i razarači na liniji Ust-Dvisk-Pater Noster (Viirelaid)«, što znači tačno na kursu topovnjača. »Sivutch« (2x120mm i 4x75mm) zaustavlja motore i odlučuje se na čekanje do mraka. Semaforom to javlja i »Korietz«, koji je prišao i stao pored njega. Crveni disk sunca polako tone u more, a svuda okolo vlada bolna tišina. Kroz sumrak ,istočno od čamca pojavio se niz dimova. To su bili »Augsburg«(12 x 105mm) i dva razarača , V.29 i V.100(svaki,3x88mm i 6TC 500mm)

Bilo je 1930. kada je sa »Ausburga« poslat reflektorom signal za prepoznavanje. Topovnjače svakako nisu odgovorile. Krstarica je nakon toga ubrzala i presjekla put ka zapadu i jugu, da bi kasnije zauzela paralelan kurs i počela potjeru. Sa topovnjača sa strepnjom gledaju strašnu, crnu sjenu koja stalno raste, tjera jih da skrenu sa kursa i blokira put do Moon Sounda.Krstarica kao smrt, u tišini reže more, neumoljiva i jeziva. Sa topovnjača je pomno prate dvogledom, odjednom ostanu zasljepleni.Upaljen je reflektor, malo zatim bljesak topova.Uz tutnjavu granate preleta preko »Sivutch«-a. Tačno je 1958. Ni razarači ne miruju V.29 gađa ljevu topovnjaču a V.100 desnu. Sada i topovnjače otvaraju vatru, međusobno rastojanja je 21,8-16,4 kabla. Ne vide se bistveni rezultati pa su na krstarici odlučili da borbu rješe torpednim napadom. Torpeda izbačena sa V.29 su promašila ciljeve. Za vrjeme torpednog napada »Augsburg« je osvjetljavao mete, a morao je prekinuti artiljerijsku vatru, radi razarača. U tom momentu jedna granata iz pramčanog topa »Korietz«-a pogodila je pramčani reflektor i ranila 7 mornara na krstarici. Sve je ostalo u mraku. Krstarica je izvela okret, izgubila »Korietz«-a, aktivirala krmeni projektor koji je bljesnuo jarkim snopom, poput pipaka i počo nervozno da traži pobjeglu lovinu. U to vrjeme bojni krstaši »Polzen« i »Nassao« u pratnji razarača su stigli na bojište, a krstarica je pozvala svoje razarače da se udalje. Zastavni brod admirala Scmidt-a osvjetlio je reflektorima pramčani sektor i otvorio vatru.

Kapetan 2. reda Čerkasov, signalnim reflektorom je dao znak »Korietz«-u »probijte se prema svojim mogućnostima u Moon Sound«, a svoj »Sivuch« okrenuo prema neprijatelju i tako dao vremena »Korietz«-u da se sakrije u tami. »Sivuch« je ostao Neprijatelj se hrabro borio do posljednjeg trenutka; njezine su nadgradnje bile uništene, unutra se događala eksplozija za eksplozijom, a bok joj je bio crven kao žar. U 21.30 brod se prevrnuo sa svom svojom hrabrom posadom. Zajedno s Posenom, Nassau je također pucao na topovnjaču zamijenjenu za Slavu. Osma flotila razarača izvela je napad, ispalivši na nju četiri torpeda...na prizorištu, pukle su parne cijevi, oštećeni motori, most se srušio i povukao komandanta. Ali Čerkasov se diže iz ruševina i usred rastućeg kaosa i nastavlja usmjeravati vatru. Ubrzo su svi topovi utišani. Ostao je samo jedan top od 75mm, koji ne prekida pucnjavu.Na brodu izbija vatra i komandant je još zadnji put viđen u vatrenoj aureoli. Scmidt se u 0817 pramcem približi reflektorima i vatrom obasjanoj olupini na 1000m, mislio je da se radi o »Slavi«, radi slične siluete. »Pozen« je okrenuvši otvorio vatru iz svih oruđa, a u prolazu mu se pridružio i »Nassao« Vatra na topovnjači raste, Čerkezev opkoljen vatrom nestaje, rastrgan u komade i bačen u more. Paluba se zagrijava i grimizna pruga svjetli iznad vode. Začudo još uvjek top 75mm riga vatru. Zagrmi salva topova 280mm, topovnjača je rastrgana u dva dijela i ubrzo nestaje pod vodom. U 0730 je sve gotovo i topovnjača više ne postoji. Iz njemačkog izvještaja: »Neprijatelj se hrabro borio do posljednjeg trenutka; njegova je nadgradnja bila uništena, unutar trupa su se dešavale eksplozija za eksplozijom, a bok joj je bio crven kao žar. U 21.30 brod se prevrnuo sa svom svojom hrabrom posadom. Zajedno s Posenom, Nassau je također pucao na topovnjaču zamijenjenu za Slavu. Osma flotila razarača izvela je napad, ispalivši na nju četiri torpeda...« Nijmci su spustili čamce i podigli iz vode preživjele 3 oficira i 48 mornara,sve više puta ranjene. Njemački oficiri zadivljeni hrabrošću ruskih rukovali su se sa preživjelim.

Tako je završio baltički Varyag, »Sivuch«, koji je upisan zlatnim slovima u istoriju ruske mornarice.

Šta se desilo sa »Korietz«-em, on je pobjegao prema sjeveroistoku i nastavio se kretati u plićinam. Krstarica »Augsburg« ga je tržila ali bez uspjeha. Topovnjača se kretala na dubinama 4.3-6.4 m. Krečući se na dodir do zore u 6 sati ujutro se topovnjača približila obali, u blizini grada Testama. Kako su se neprijateljska formacija brodova približavala Pernovu, odakle se čula topovska paljaba. Osmatračnica s otoka Kyuno već je uklonjena. Pernovu se približila laka krstarica, dva razarača i tri transportna broda. Nakon granatiranja luke izvršili su manji desant na lukobran (30 ljudi) Ne poznajući pravu situaciji komandant »Korietz«-a je odlučio minirati brod da ne padne Njemcima u ruke, a sa posadom se probiti do Revela. U 23 30 brod je dignut u vazduh a komandant Fedyaevski je sa posadom napustio brod. Kao što ćemo vidjet donjeo je ishitrenu odluku. 20. augusta Nijemci su blokirali ulaz u Pernau, dok je većina njemačkih snaga napredovala do ulaza u Moon Sound. Međutim kako je dobio upozorenje o približavanju ruskih podmornica, Schmidt je odlučio da popodne postavi mine i povuče se. Njegovi minopolagači su teško manevrisali u kanalima, a ometala ih je sumaglica, koja je otežavala snalaženje. Rusi su osmatrali ta dešavanja, pa su posle Njemačkog odlaska, za tri dana očistili mine. Slaba vidljivost i potencialna opasnost od »Slave«, omeli su Njemačke namjere da bombarduju Dunamunde. Uprkos tri ruske podmornice u zalivu, Schmidt je napustio Riški zaliv bez daljih gubitaka. Ali u Baltiku je engleska podmornica E.1 torpedovala, 19.augusta,bojni krstaš »Moltke« pogođen u pramac, ali je bez problema mogaao i dalje razvijati brzinu od 15čv. Razarači su ga zaštitil od drugog napada. Njemci sa akcijom nisu postigli svoje ciljeve, uništenje »Slave« ,polaganje mina u Moon Sound-u, kao ni bombardovanja Dunamunde. Uspjeli su izvesti proboj kroz prolaz Irben i nanjeti gubitke ruskim snagama, ali su to platili svojim gubicima. Hipper je bio sretan kada je napustio Baltik on je pisao. » Držanje vrjednih brodova, više vremena u ograničenom prostoru, sa stalno pojačanim dejstvom podmornica, rizikom od oštečenja i gubitaka je kockanje u odnosu na korist, prije nego što kopnene snage ne zauzmu Rigu. To je moralo sačekati narednje dvije godine. Brodovi su u tom malom prostoru ostali odsečeni od baza, tako da ni radi snabdjevanja nisu mogli ostati duže vrijeme.Tako bez sadejstva sa armijom, takva operacija ne donosi plodove.

Literatura:

Война на Балтийском море 1915 год = Der Krieg zur See 1914-1918. Herausgegeben vom Marine-Archiv. Verantwortlicher Leiter der Bearbeitung E.V. Mantey. Der Krieg in der Ostsee ... Bearbeitet von Heinrich Rollman. Berlin 1929. Капитан 2 ранга Черкасов. Смертью запечатлел свой подвиг. Владимир Шигин http://keu-ocr.narod.ru/Gylyak/ A naval history of world war I . Halpern