Prve operacije crnomorske flote 1914

Stupanjem Turske u rat na strani Centralnih sila prekinuta je veza Antante sa Rusijom. Rusija je na Kavkazu morala organizovat frontu, koju je najmanje želila. Front u Mezapotamiji je vezao mnogo savezničkih snaga, čiji se nedostatak osećao na zapadnoj fronti.

Zbog nove Kavkaske fronte Crno more je postala značajna prometnica i za Rusiju i za Tursku, ovu potonju presudna, jer nije imala razvijenih kopnenih saobraćajnica.

Na turskim obalam sjevernog Crnonog mora nije postojao sistem kopnenih veza i transport se uglavnom vršio morem.

Prije rata operativni štab Crnomorske flote nije razmatrao Zunguldak i područje uglja, kao predmet operacija flote. Kao i za večinu drugih objekata , značaj nije dovoljno procjenjen.

Područje uglja anadolske obale, snabdjevalo je Konstantinopol i okolna područja ugljem. Iako slabije kvalitete mogo se u nedostatku kvalitetnjig, radi blokade Dardanela, dobro koristiti za obskrbu industrije i brodova. Značaj uglja je povećan činjenicom da u krajevima blizu Konstantinopola nije bilo šuma(drvenog goriva) pa je ugalj bio u velikoj potrošnji stanovništva.

U nedostatku saobraćajnica u ovom djelu Turske (nije bilo željeznica, ni avtoputeva), je to odredilo jedini način za dostavu, a to je morem.

Prvo bombardovanje Zunguldaka od ruske flote desilo se ubrzo posle početka rata 06. novembra 1914, tokom drugog pohoda Crnomorske flote na obale Turske.

Ovaj pohod od 04 do 07.novemra je imao cilj postavljanje minskog polja u blizini Bosfora i bombardovanje Zunguldaka.

Novik

Zadatak miniranja je povjeren novim razaračima (Дерзкий, Гневный, Пронзительный и Беспокойный,)tipa Novik od kojih je svaki imao punu zalihu mina (60 po razaraču). Oni su izašli zajedno sa flotom, odvojili se do Bosfora i tamo postavilli minsko polje, 8-10 milja od obale, radi zaprečavanja izlaza. U slučaju susreta sa jačim neprijateljem, razarači su se moralipovući pod okrilje flote.

Postavljeno je 240 mina, od kojih je 20% eksplodiralo pri polaganju.

Polagane su udarno mehaničke mine obrasca 1912

1 - sidro ; 2 - uređaj za potapanje; 3 - udarno-mehanički osigurač; 4 - detonator;

5 - komora za punjenje; 6 - sidrena kolica; 7 - bubanj sa sidrenim konopom.

Tjelo mine je bilo vezano za minsko sidro, i čitav sklop je potonuo do dna. Odvajanje mine se postizalo satnim mehanizmom ili šećernim osiguranjem. Kada bi se mina odvojila, zauzimala bi položajnu dubinu pomoću hidrostatskog uređaja. Eksplozivno punjenje je bilo 100 kg TNT sa Melinitom.

U čepovima ventila za tonjenje bile su »fistule«(cjevčice),kroz koje je voda prodirala u tjelo mine i istiskivala vazduh. Pritisak u tjelu mine se povećao, a kao rezultat toga hidrostatički disk se podigao i minu doveo u oštro stanje. Kada je siddro sa minom udarilo o dno, mina se aktivirala (P.P. Kitkin)

Znači postavljena minska baraža je generalno bila samo djelimično postavljena.

Napuštajući Sevastopolj 4. novembra , flota koju je činila divizija bojnih brodova (Евстафий, Иоанн Златоуст, Пантелеймон, Три Святителя и Ростислав) Eustahije, Jovan Zlatousti, Pantelejmon, Tri sveca i Rostislav, krstarica ( Кагул , Память Меркурия и Алмаз )Kagul, Memorija Merkura i Almazsa 9 razarača.

Rostislav

Prvo je flota krila operaciju postavljanja mina, da bi po završetku, okrenula prema Zunguldaku sa očekivanjem da će se približiti rejonu ugla u zoru 6. novembra.

5. novembra, komandant flote je pozvao razarač Kap-lait.Baranov, i naredio mu da prenese za Rostislava i Kagula naređenje:

»“Sutra ćete granatirati Zunguldak, tamo ćete uništiti dizalice za utovar uglja na molu, na malom molu, bagere i radionice. Rostislavu je dozvoljeno da ispali najviše 60 granata od 253 mm i 80 granata od 152 mm.«

6. novembra, u 0730, flota se približila obali, a Rostislav i Kagul su se na znak komandanta flote, odvojili i krenuli u pratnji 6 razarača prema Zunguldaku.

Planovi bombardovanja nisu razrađeni, nije vršena posebna priprema a ni predhodna izviđanja. Tako su u plovidbi našli jedinu osobu koja je bila u Zunguldaku, poručnika Tumanova, pa su se gaodlučili da ga koristite kao vođu u granatiranju luke.

Vrijeme oblačno ujutro,pogoršalo se, pa je prije početka bombardovanja počela kiša,sumaglica se digla nad obalom, što je sve otežavalo nišanjenje.

U 0820 je počelo bombardova nje na razdaljini 75 kablova i to sa topovima 253mm, da bi Rastislav držći Kagula u brazdi, radi loše vidljivosti smanjio daljinu na 59 kablova. Za pola sata je ispaljeno 26 granata, a na obali je uočeno nekoliko požara, međutim tačni rezultati granatiranja nisu se mogli utvrditi. U 0850 pucnjava je završena i Rastislav se vratio u sastav.

Do 1100 , flota je bila u marševskom poretku i namjeravala da uzme kurs prema Sevastopolju, kada su krstarice ugledale siluete dva velika parobroda u magli, sa ljeve strene, a ubrzo i trećeg koji jim je slijedio.

Ispostavilo se da su to tri velika turska transportera (Bezmi Alen, Mithad Pasha i Bahri Ahmet), koji su prevozili trupe i zalihe u Trapezond, za tursku vojsku na Kavkazu. Sva tri transportera su potopljena vatrom eskadrile oko 1130. Dio posade i trupa je spašen razaračima.

Nakon toga je flota okrenula u Sevastopolj, pa je posle jake oluje 07.novembra uplovila u bazu.

Tokom pucnjave sa Rostislava, Kagul ( bivši i budući Očakov) nije otvarao vatru jer je daljina bila prevelika za njegov kalibar 152 mm. Kada je paljba zvršila Kagul je prišao obali na udaljenost 50 kablova. Nakon prvih 15 plotuna, čitava je luka bila pokrivena dimom. Do 0900 magla se toliko zgusnula da se je krstarica pomjerila na novu poziciju bliže luki , na udaljenost 42 kabla. Čitava luka je bila prekrivena dimom, pa je zbog toga paljba prebačena na lučke objekte.

Krstarica je ispalila ukupno 30 plotuna, odnosno 230 granata kalibra 152 mm. Dok je trajalo bombardovanje viđena su dva turska parobroda od kojih je jedan stradao od razarača pratnje, a jednoga je dokrajčila krstarica na povratku u sastav.

Bombardovanje Zunguldaka i drugih mjesta za eksploataciju uglja, što velikim brodovima, što razaračima premašio je broj 25. Veliki brodovi su trebali uništiti infrastrukturna postrojenja eksploatacije uglja ( luka ,lukobrani, dizalice, pomočne zgrade, nadvožnjaci..), a razarači sprečavanje obnove uništenog.

Ipak su Turci za vrijeme zatišja, obnavljali eksploataciju uglja i tvrdoglavo nastavili vađenje i transport uglja.

Nije stradala samo infrastruktura, stradali su i brodovi koji su se tu zatekli, što parobrodi, što jedrenjaki. Uprkos velikih gubitaka slani su novi parobrodi i feluke, iako se od njih samo mali broj probijo. Tako je to trajalo cijeli rat.

Brodovi u luci su bili relativno sigurni, radi izuzetno visokog lukobrana, tako da su im se sa mora, vidjeli samo jarboli i dimnjaci

Rudnici nisu izloženi topovskoj vatri jel su se nalazili na padinama planina okrenutim prema kopnu, tako da je moglo doći samo do slučajne štete. Turci su pratili sa planina dolazak ruskih brodova, tako da su pravovremeno sklanjali opremu za utovar koja jim je bila potrebna. Ograničili su se na direktan prenos iskopanog uglja do mjesta utovara, sa žičarom, koja se lako obnavlja. Druge potrebne manipulacije sa ugljem (pranje, slekcija) odvijale su se na mjestu isporuke, Konstantinopolju.

Nakon bombardovanja 6. novembra, Turci su u Zunguldak postavili 4 baterije, koje sprječile u dobroj mijeri, razarače i pomoćne brodove, da se previše približavaju prilikom granatiranja.

Rezultati bombardovanja su bili dosta ograničeni, a tu treba računati i ogromne količine vojnih zaliha i uglja koje je flota potrošila.

Zato se kasnije prišlo pokušajima blokade Zunguldaka (prvi se dogodio 23-24. decembra 1914)

LITERATURA

Новиков Н.

Операции флота против берега на Черном море в 1914–1917 гг.

Гончаров Л. Г.; Денисов Б. А.

Использование мин в мировую империалистическую войну 1914–1918 гг.

Гончаренко Олег Геннадьевич

Последние битвы Императорского флота

Дьяконов Ю.П. История развития противоминного оружия в России.